Немачка-Русија 2 : 1 (11.10.2008)

..."Молим вас пређите у други део конзулата, тамо ће бити  обављен  разговор са сваким од вас а потом ћете бити обавештени да ли сте добили визе.“, саопштила је љубазна службеница немачке амбасаде у Москви. Безвољно смо се упутили ка западном крилу амбасаде, где нас је већ чекао углађени бркати господин у служби “Deutsche Botschaft Moscow”, и његова помоћница Хелга, висока плавуша, заносних облина и предивних зелених очију.

Летимичан поглед на “екипу” састављену од навијача Динама и Локомотиве, одавао је не баш пријатну слику. Осим два-три типа за које би се могло рећи да се баве нечим у животу, остатак од тридесетак момака подсећао је на банду локалних “хоштаплера”.

У свакој другој амбасади Немачке у свету, таквој “екипи” улаз у амбасаду не би ни био дозвољен, али пошто “сила Бога не моли"(читај - од руског гаса се живи),  Немци не праве проблеме. Осим тога, гаранцију за навијаче дао је и РФС (Руски фудбалски савез).

- (Guten Tag. Aus welchem Grund wuerden Sie nach Deutschland fahren?) Добар дан.  Којим поводом би путовали за Немачку?

(Ich verstehe nicht). Не разумем.

- (Haben Sie irgendwie mit Hooligans zu tun?) Имате ли везе са фудбалским хулиганизмом ?

(Ich verstehe nicht). Не разумем,...Ааахааа, хулиганизам! Ма дајте људи какав хулиганизам, идем на сајам технике у Дортмунду.

- (Wo arbeiten Sie?)   Где сте запослени?

(Ich verstehe nicht). Не разумем.

- (Was machen Sie beruflich?) Чиме се бавите?

(Ich verstehe nicht). Не разумем.

У том тренутку, већ помало изнервирана Хелга, позива у помоћ локалног преводиоца Катарину, која наставља на руском.

- Чиме се бавите?

Разносим новине преко дана, а увече радим у дискотеци као избацивач.

- Колики су вам приходи?

Мали.

- Да ли би непријављено остали да живите у Немачкој?

Никада!

- Хвала, обавестићемо вас шта је конзуларно одељење Немачке одлучило.

Наредна два дана прошла су у ишчекивању толико жељеног документа, а онда је у петак после подне стигло обавештење, да су сви предати захтеви за визе одобрени.

 Субота јутро дочекана је у еуфоричном расположењу. Већ на аеродрому “Внуково” било је јасно да ово неће бити обично путовање.  Московској екипи навијача Динама и Локомотиве, прикључили су се и момци из Питера (Зенит). Спартакова и ЦСКА група путовале су различитим авионима са другог московског аеродрома “Шереметјево”.

Царинска и пасошка контрола прошли су без проблема, али су у Фришопу почеле невоље. Појединци су куповали толике количине алкохола да су и пословично незаинтересоване раднице на аеродрому, са нескривеним изненађењем посматрале шта се дешава.

На улазу у авион са осмехом су нас дочекале три стјуардесе.  Међутим, већ после неколико минута, осмеси су нестали, а лица стјуардеса добила су забрињавајуће тонове. Прва флаша “алкохола” отворена је још док су путници заузимали своја места, а затим и друга, трећа, пета…Полетање авиона обележила је песма али и први инцидент.  Један од путника коме је “пригустило”,  упутио се ка тоалету док је авион још рулао по писти. Нервозна стјуардеса се бацила на њега,  покушавајући да га спречи у томе.  Док су се њих двоје рвали  по авиону, остатак навијача се уз грмогласно навијање, поделио на симпатизере једне или друге стране.  У неизвесној борби, за прса је победила стјуардеса.

После петнаестак минута лета,  први навијачи падају у “Делириум тременс” из кога се не буде до слетања. Атмосфера у авиону постаје наелектрисана. Алкохол тече у потоцима,  а несретне стјуардесе покушавају да обуздају распомамљену гомилу.  Проценат “спирита” у ваздуху достиже фантастицних 50%, а из сигурносних преграда почињу да испадају маске за кисеоник. Пијана маса је одушевљена и почиње да пева.  Пилот моли за мало пажње, а онда саопштава да ће авион приземљити на први аеродром, уколико се атмосфера у авиону не смири. Уследио је громогласан смех, а затим још гласнија песма.

После  четири сата лета, и испијених стотине литара алкохола, сретно смо се спустили у Мунстер, градић удаљен 90 км од Дортмунда. Дочекало нас је лепо време и свега неколико пандура. 

    

 Пут од аеродорма до ”Вестфален” стадиона (сада ”Сигнал Идуна Парк”), протекао је у опуштеној атмосфери. Добро расположење у аутобусима употпунила је и руска народна музика са ЦД-а, коју је љубазни немачки шофер однекуд “ископао” из ладица суперкомфорног ”Волвоа”. Креће песма, а поједини навијачи наговарају шофера да се упути у оближњу бању ради мало релаксације.

Управо у тренутку када атмосфера у аутобусу достиже границу кључања, на видику се појављује стадион дортмундске Борусије. Али, појављују се и немачки пандури. 

Аутобуси у којима су се налазили навијачи руске репрезентације, за трен ока су опкољени десетинама полицајаца. Нервозни и полупијани “фанати” покушавају да изађу из аутобуса, али момци у црним униформама им то не дозвољавају. Следе дуготрајни преговори, натезање, снимање, фотографисање сваког навијача понаособ. Коначно, када је до почетка утакмице остало свега тридесетак минута, полиција одлучује да спроведе навијаче до стадиона.

Следи “кортео” који немачки навијачи посматрају са усхићењем. 

Испред стадиона уобичајена гужва, каква и доликује мечевима два велика ривала. Руска екипа задужена за организацију кореографије (и уношење бакљи), већ је ушла на стадион, тако да настају проблеми око уношења пиротехнике. Ипак, на брзину је сакупљено десетак добровољаца, и крећу ка улазима. До почетка  меча остало је свега неколико минута и редари на улазима су под великим притиском масе, која покушава да што пре уђе на стадион. Контрола је површна тако да је пиротехника унесена без проблема.Руска химна отпевана је из свег гласа а за време немачке ”Deutschlandlied”, супротну страну стадиона украсила је неуспешна кореографија. Руске навијачке екипе сместиле су се при дну трибине, док су горње секторе заузели гастоси.  Утакмица почиње и немци врло брзо дају два гола, што Русима не смета да врло добро навијају. Стандардни навијачки репертоар (“Русские, вперед!”, ”Вперед, Россия, мы с тобой”,…), употпуњен је старом руском песмом из другог светског рата ”Катюша” (Каћуша). Средином полувремена окачено је неколико српских застава, пароле ”Kosovo ist Serbien” и ”Правда за Уроша”, што је пропраћено аплаузом руских навијача, а затим је уследило скандирање Косово – Сербиа, Косово – Сербиа,...на трибини је наравно била присутна и екипица српских ултраса који су искористоли прилику за зајебанцију са браћом Русима. До краја полувремена навијало се са пола гаса.

                                        

Почетком другога дела игре, Руси крећу на све или ништа и врло брзо дају гол. Пале се бакље што изазива општу еуфорију на трибини. Са осталих страна стадиона севају блицеви, а пандури са камерама уредно све снимају. До краја утакмице, Руси нападају у таласима али резултат остаје непромењен. Играчи по завршетку утакмице бивају испраћени аплаузом, а немцима је упућена порука ”Wir sehen uns in Moskau“ (”Видимо се у Москви”...да напоменемо да је дошло да пар договорених туча, где су немци прошли као у досадашњим ратовима :). После утакмице, екипе су се расуле у потрази за освежењем. 

Повратак обележева један мањи инцидент. На аеродрому у Мунстеру немачке пограничне власти не пуштају четворицу руских навијача да изађу из земље. Под изговором да су пијани и да угрожавају безбедност лета, они их задржавају у бесцаринској зони. Нестанак четворице навијача примећен је у последњем тренутку, у моменту када су аеродромски радници кренули да уклоне степенице од авиона. Маса навијача излази напоље и окружује авион захтевајући да њихови другови буду пуштени. Настају опет дуготрајни преговори, који се завршавају навијачком победом. Са закашњењем од три сата, авион је у раним јутарњим часовима полетео за Москву.